Misao koja se javlja u trenutak u kome izgubiš želju za životom i sve moguće ambicije nestanu, kad jednostavno digneš ruke od svega i shvatiš da nista nije vredno tvojih živaca, da je bolje da ostatak svoj mizernog zivota provedeš negde iza brda, na nekoj njivi koju si dobio u nasledstvu, na kojoj ćes sam sebi da obezbediš hranu i po neki listić marihuane, iako znaš da se od njive niko nije obogatio niti proslavio. Kad ti se na spolni ud popnu i komšija koji po ceo dan razbija hiltijem pločice u kupatilu, svi započeti poslovi koji nemaju nikakve šanse da u skorije vreme budu završeni, sve obaveze koje se samo gomilaju i opterećuju ti misli, shvatiš da je njiva savršeno mesto gde od zore do sumraka možes da divljas motikom po zemlji, sa minimalnom upotrebom sivih ćelija što za posledicu ima neizmernu sreću.
Srpska verzija želje za pustim ostrvom gde vlada mir i tišina, harmonija i spokoj.
