Radnja koju smo verovatno svi mi radili kad smo bili mladji. Dok stariji izlaze u grad mi se skupimo na ulici i onda se dogovaramo šta ćemo da radimo. I neko predloži da idemo u štetu i svi se odmah slože. To kreće od jednostavnog lupanja u komšijske kante i kapije, preko šutiranja automobila dok se alarm ne aktivira a posle na veće stvari poput gađanja i razbijanja prozora po naselju. Na kraju se svi vratimo kući živi i zdravi, malo umorni od trčanja i bežanja.
- Lele šta ce radimo dosadno ?
- Pa aj će idemo u štetu ima jedna ulica gde ima malo ljudi, možemo da izdivljamo !
- ( Svi u glas ) Idemo !
Auuuu, kako ja volim ovaj izraz. Koristi se za iskazivanje budućih aktivnosti koje, kao što sam izraz kaže, neće doneti ništa dobro. Potrošiće se puno para, popiće se puno alkohola, prilaziće se desetinama riba, većina će verovatno odbiti, ali, nema veze, i prvobitna namera je bila: Otići u štetu. Ovaj izraz, time što se ne čuje tako često od mladih ljudi, ima neki arhaični šarm, dok izgovarate to, osećate se nekako odraslo, ali, opet sa detinjastim namerama, zezanjem.
Majka:Sine, 'de ćete?
Sin: Kevo, idemo u štetu!
Majka: A, dobro. Nemojte da se oštetite mnogo!Kele: Matori, 'de si bio sinoć, vid'o sam te da si iš'o prema gradu?
Cone: Pričaj tiše malo, glava mi puca, išli smo u štetu sinoć.
