Misli koje se javljaju u glavnom kod nas, pripadnika muške populacije, prilikom neprekidnog zvocanja partnerke, koje počinje tj. biva aktivirano kod iste, ma koji da je razlog, bila greša krupna ili sitna, vrlo često greške ne mora ni da bude.
Ona: "Ti nisi normalan, zaboravio si da kupiš ultra thin kondome, nego si kupio to čudo od performe, ima da se smorimo živi, (vrlo često prilikom izgovaranja prve rečenice, brzina ispaljivanja reči prevazilazi brzinu svetlosti).
On (misli u sebi): "Koje boje bi postao štrumf ako bi počeo da ga davim?"; "Zašto pogrešni brojevi telefona nikad nisu zauzeti, već se uvek neko javi neko da mi kaže da je pogrešan broj?"; "Da li bih i ja mogao da napišem nešto slično Alisi u zemlji čuda ako bi progutao malo LSD-a?";
Ona (primetivši da je on ne sluša ič već da refleksno klima glavom gore-dole): "Slušaš li ti mene uopšte?"
On: A? Molim? Izvini, pričala si nešto?
Ona (vidno crvena u licu od besa, para izbija na uši, počinje da šišti kao ekspres lonac): "pa ti mene uopšte i ne slušaš, ne znam ni zašto gubim vreme sa tobom (opet brzina svetlosti)."
On: "Da se vratim svojim mislima...."
