"Ako čovek ne zna prema kojoj luci plovi, nijedan vetar neće biti povoljan"
...I onda je svoj komentatorski hleb zaradio prateći ideal u koji je verovao od trenutka kada je njegova "loptica" prevagnula na drugi deo teniskog terena.
Igor Vujičin je merna jedinica za privrženost nekome ili nečemu; čovek koji bi sa neverovatnom željom poturio dupe Novaku Đokoviću da ga ovaj trpa na sred Rod Lejver arene. Međutim...
Definisanje ovog pojma nema baš nikakvu negativnu konotaciju. Naprotiv. Vujičin je hodajuća enciklopedija i sjajan komentator, čovek koji u malom mozgu ima informacije od pobednika čelendžera u Bukureštu u poslednjih 15 godina, svih trenera i momaka Ane Ivanović, do Đokovićevog jelovnika iz knjige "Serviraj za pobedu". Uvek pristojan i sa sasvim blagim osmehom na licu. Čak i kad Miloš Šaranović priča Milanu Boškoviću anegdotu iz života Davida Nalbandijana, kako je na turniru u Montrealu ubio vilinog konjica između neparnih gemova.
Gospodin čovek. Živi za tenis. Ponekad pretera sa svojom spikom jer toliko detaljno nastoji da prikaže način na koji se teniser namestio da bi odigrao vrhunski udarac da pomisliš čemu toliko pametovanja kad bi i ti mogao to isto da odigraš. Ali kurac. Nije tako.
Vujičin: Novak je izjavio kako se sjajno oseća. Kaže da igra najbolji tenis u ovom trenutku i ko smo mi da kažemo suprotno. Meč sa argentinskim džinom Delpom je upravo počeo.
Bošković: Biće ovo odličan meč.
Vujičin: Da. Vidimo to po prvom poenu. Nole je kik servisom potpuno izbacio Huan Martin del Potra sa terena i visoku loptu protivnika iskoristio da se sitnim koracima namesti na svoj forhend. Utabao je stazicu. Kao da su vile igrale. Bravo majstore!
Bošković: Ne seri, Igore. Kakva stazica kad se igra na betonu?
