Recenica kojom pocinje deset-devet, jedna od igara koje su u procesu izumiranja, nekad omiljena zabava dece od 7-12 godina.
Potrebni elementi : lopta, uglavnom tzv "specijalka", od koje ostaju divni crveni tragovi, minimum tri igraca, ali sto vise to bolje, dva skolska ranca, da se obeleze stative i parce livade.
Pravila: Svi igraci krecu od "devetke", jedino onaj ko prvi brani ima deset. Za svaki primljen gol, oduzima se po jedan poen, dok se ne dodje do 3, tada golman ako uhvati loptu moza da gadja nekog i tad ovaj pogodjen ide na gol. Inace, svaki dat gol vredi jedan poen, evetualno 2, ako je dat glavom ili "kroz pisu".
epilog igre: deckic koji prvi dodje do nule nevoljno okrece guzu, a ortaci umiru od smeha, jedva cekajuci da pocnu da ga trte.
Proces trtenja: uzmes loptu u ruke, pustis je i iz sve snage zavalis volejcinu u zrtvino dupe. Ako je zrtva najbolji ortak, pravis se smotan, pa kao promasis loptu, a ako je dezurni ljigavac, onda opet promasis loptu, ali mu zato zabodes sangajku u rektum.
Najjaci momenat je kad treba da nastupi trtenje, ali se iznenada pojavi zrtvina mama.
Mama: Vojkane, sine, dodji da jedes.
Vojkan: E, cao drugari, zove me mama.
Ostatak ekipe : Sutra ima da oduzis svoje, pre skole.
Prva rečenica koju peder izgovori k'o iz topa, na predlog da se igraju kockice.
