Zvuk koji je moja baka stalno ispuštala kada bih kao klinac napravio neko sranje. Saznala bi, ili bih joj sam rekao, za neki moj nestašluk, i onda je sledilo to 'Iiiiiiii - JU!', i uz to poneki dodatak poput 'crno dete, šta uradi' ili 'pa saću ti oca zvati'. Meni je, onako malom, to početno 'I' nagoveštavalo neizbežan bakin ukor čim bi krenula da namešta usne u oblik pogodan za njegovo izgovaranje, i znao sam svaki put da nema nazad. Taj uzvik, 'Iiiiiii', zvučao mi je kao da puni bateriju ne bi li mogla što glasnije da izgovori ono 'JU!', čiji me je zvuk uvek terao da zatrepćem i pomislim kako sam loša osoba.
