Vrisak devojke u pozno doba noći kad ti ćale preldžija upadne u sobu, po običaju, bez kucanja.
-Konju, opet si mi ostavio upaljeno svetlo u garaži, jebem li ti ‘lebac mali, zar je toliki problem da ugasiš, ne mogu ni ja po ceo dan da karabinom branim banderu od dušmana iz distribucije…
-AAAAAAAAA! Daj mi ćebe, čaršav, frotir, gunj, bilo šta… jaooooo, majko mila, kakav blam, kakva sramota…
-Ja se izvinjavam, mislio sam da je strvina sam u sobi….
……………
-Jebiga, šta da ti kažem, jeste malo smor, ali ne sekiraj se, on slabo vidi u mraku, verujem da ti neprijatno, al’ šta drugo da ti kažem…
-Ma, daj… ne mogu da verujem, prvi put me vidi čovek I to na taj način, baš sramota…
……………
-Ćale, jebemu sto majki i otaca, pa zar nisi mogao da kucneš?
-Ma, jebem li ti seme i poreklo, ja da kucam u svojoj kući? Ovo sam ja zidao i ja sam postavio ta vrata… u njih sam kucao samo ekser!
-Njoj je jako neprijatno što si je video onako… biće je blam ujutru… al’ dobro, objasniću nekako…
-Nisam stigao ništa da vidim. Kad je vrisnula, boktemazo, preskoči mi srce…
……………
-Nije ništa video, dobro je… kažem ti ja.
-Uh, ekstra… baš sam se smorila, jako neprijatno, veruješ li?
-Kako ne? I meni je krivo bilo, ali dobro je…
……………
-Koviljka, diž’ se, mečko!
-Šta ti je bre, šta me guraš nogom?
-Moj kurajber doveo snajku, lepa mala… sise četvorke, dupe odlično, moš’ orah o njega razbiti!
-Daj lezi spavaj, jeb’o te otac. Viš’ koliko je sati…
