Dakle - nema ga. Jedva da postoji. Kost i koža. K'o da je došao iz Biafre, sačuvaj Bože. Zajeb'o anoreksičnost manekenke sa modne piste u Milanu, prepišao neuhranjenost Ješe Bloomenthal-Horowitza iz logora Aušvic. Pa još i gore. Ocrtavanje rebara, kolena i kičme na njegovom telu već je toliko izraženo da slobodno može da zameni školskog kostura u kabinetu za biologiju, što mu je, baj d vej, i verovatni nadimak. U starosti, pak, rano počne neodoljivo podsećati na iskopan leš, sve dok i sam ne postane jedan.
- E, brate, š'a radiš...?
- Ništa, evo idem tu u komšiluk da iznabadam jednog debila što mi vređ'o švecu. Ti?
- Uuuuu, ne seri! Daj da i ja pođem - možda bude bilo neke frke...
- Ma, kakvi, tebra. Tip je razvijen k'o albanski turizam, razbacaću ga k'o djubre po livadi. Nego, kupi ti koji vops, sad ću ja...
