Čovek dolazi u prodavnicu, gužva, prodavačici zaštekala kasa, dolazi red na njega, naziva dobar dan i pita ima li posla. Ljudi koji su dotad gunđali što čekaju i požurivali prodavačicu odjednom zaćutaše i zagrliše se u mislima.

Ulazi gospođa u taksi, zavarivajući vrata kako ih je zalupila, kazuje adresu i pita vozača:
"Možete li mi otvoriti prozor?"
Imate tu dugme gopsođo pored naslona za ruke, samo pritisnete-
"Ja pitam vas."
Mogu mogu. - :zzzzpp:
"Možete li promijeniti stanicu?"
Koju ćete?
"Bilo koju." (misli na bilo koju narodnu)
Vozač vozi, gospođa nešto uhće i pufće, naposletku kaže:
"Možete li pojačati klimu?" :vozač povećava:
"Možete li malo brže da vozite?"
Imamo firmino ograničenje, ne smijemo preko šezdeset, kolko je i zakonsko ograničenje-
"Ali ja plaćam za vožnju."
Znam gospođo ali-
"Ovo je strašno, nikad se više neću voziti vašim udruženjem." :vozač ćuti, uživa u nastaloj tišini reklo bi se:
"Čegović ste vi?" :vozač kaza svoje prezime:
"A niste iz Podgorice?"
Jesam, rođen sam ođe, moji su sa severa.
"Pa ni vi niste onda podgoričanin."
"Ima li posla, može li se živjeti od plate?"
Pa ima pomalo, radi se i tako.
"Neka neka, bitno je da se radi pa biće bolje." :šta god joj to značilo:
Ne znam odakle se ovaj primjer stvorio ođe, znam samo da je ovo dio iz nikad napisane definicije "Osobe sa specijalnim potrebama", koja je o ljudima koji samo nešto zanovijetaju i nešto im fali, smeta, a nemaju nikakvih psihofizičkih problema osim onih imaginarnih.

Ulazi postariji čovek u opštinu, radnica na šalteru ga šalje kod nadležne koleginice u kancelariju, kuca, ulazi a ona mu govori "Zatvorite vrata klima radi", on se okreće ka klimi i kaže "Ima li posla?"

-Ćao, dokle idemo?
-Vozi do centra legendo.

(gledaš kroz prozor, par minuta ćutanja)

-Ima li posla šefe?
-Slabo brate, nikako da krene.