Žutaći iliti Kinezi. Nacija koja je spremna okom, skokom, čak i s'motkom da nam uvali neki od svojih prc proizvoda.
Osoba koja ima žuticu pati od ovog žutog, da ne kažem žutaćkog sindroma. Ide za tobom kao golub koji šmeka golubicu pa je prati u stopu iza leđa, a usput bez hvatanja daha čvanjka nešto o nekim duskevima, parfemima, aparatima za merenje pritiska, lavaboima, malim kućnim aparatima, ekserima, kondomima i vagonima. Pošto-poto da ti uvali nešto pa makar ti ni u zlu ne trebalo.
- 'Ajde bre, šta hoćeš više od mene? Jesam ti kupio one polovne otvarače za pivo pre mesec dana?
- Jesi, da ne grešim dušu.
- Jesam posle ispraznio šupu da bih smestio onih četrdeset i šest pilates lopti što sam ti takođe, pazi sad, KUPIO?
- I to si, mada na jedvite jade.
- I sad opet hoćeš da mi uvaljaš nešto? I to šta? Jebeni traktor!
- IMT-558, dizel. Ručni menjač. Samo 500 jevreja i tvoj je.
- Ama gde ću ga avetinjo?! I koji će mi kurac??
- 58 konjskih snaga. Pa ti vidi. A ni ona šupetina ti ne treba. Ne znam koji si je andrak pravio.
- Ti da se lečiš.
- 450 moja zadnja ponuda.
- Ozbiljno, da se lečiš od te žutice. Možda je zarazno PU-PU.
