Za razliku od katarzične situacije, vrlo česte u američkim filmovima, kada neko sazna da nažalost ima još ograničen vremenski period života-nekoliko nedelja, meseci, godina, pa naprasno odluči da uradi sve ono što nije stigao, počne da ceni svaki trenutak, uživa u malim stvarima, shvati suštinu; ovo je situacija u kojoj shvatate da ste u neposrednoj smrtnoj situaciji i samo se uzdate u suštinsku dobrotu ljudi kojima ste naneli tako strašno zlo, da ste prilično sigurni da će vas lišiti života, bez obzira na posledice...
Posle položenog ispita sa desetkom, odlazim na pola sata kod dečka koji igra fudbal na Soniju sa drugovima i pritom se pojavljuejem sa kesama punim limenki Lava. Dočekuju me ozareni osmesi uz jedan trio-" Oo0o0Oo0oO0.." i naravno čestitke za ispit. Nakratko se prekida utakmica pauzom i nazdravljamo mom uspehu. Posle pola sata, uz rečenicu -"E, ja sad idem da se ispavam!" ustajem i stajem na prekidač na produžnom. Soni se gasi, na televizoru crnilo, u prostoriji muk. Meni kroz glavu prolazi gore pomenuta fraza i razmišljam kako su oni ipak dobri ljudi i da me valjda ne bi ubili samo zato što sam im prekinula prvenstvo u kome su stigli do polufinala i nisu sačuvali rezultat...
