Opijenost hormonima koji ne kontrolisano luče žlezde na samu pomisao na tu neku osobu. Hemijska reakcija koja je ukleštena u stepenice ka raju, tako zauokupljujuća da svi ostali problemi postaju kao mrav protiv slona. Glavom u oblacima maštamo o svetloj budućnosti. I kao budala istinu zboriš jer misliš da iskrenost ceni. Opijenost daje istinu, a istina je ubica mašte.
I onda odjednom hladan tuš buđenja. Ona je ista kao i ostale, zašto bi drugačija i bila. Jer s kim si takav si. Očekuješ cvet, dobiješ plastičnu igračku. Očekuješ slatko vino, dobiješ ljutu rakiju. Hoćeš toplog mleka da zaspiš a dobiješ gorku kafu i insomniju.
Osećaj je prepoznatljiv svakom ko ga je doživeo. Banalno ali istinito.
'' I kao budala istinu zboris''
hahhaa, nikada sebe nisam smatrala pateticnom ali ako mislis da ti je ova definicija pateticni trenutak onda sam se zeznula u proceni. Sebe, naravno.
Pa dobro, nije neka patetika :)
još si i plus dobio