Proleće, sediš u bašti svog omiljenog bircuza i meračiš svoje točeno crno pivo 'ladno kao veštičija sisa, dok čašu ukrašavaju kapljice rose koje se presijavaju kao Swarovski kristali - perfekcija. Šmekaš maloletnice koje su tek počele da se ogoljevaju da bi na leto odnos gola koža - odeća bio 90% prema 10%. Prolaze tu i tamo neki poznanici, jave ti se, al' te gledaju nekako čudno. Jebemliga, počinješ da se pitaš šta nije u redu. Decentno proveravaš nos, da ti možda kojim slučajem ne viri neka bala. Nije to u pitanju. Šlic? Zakopčan. Odeća? Čista. Opet hvataš taj zblanuti izraz sa lica poznate osobe. Jebote, u čemu je problem? Polako te hvata paranoja da se trenutno opako blamiraš, ali ni sam ne znaš kako. U tom trenutku prolaze dve školske. Opet ista igra, cao i pogled pun neverice. Nešto se domundjavaju izmedju sebe i prilaze ti.
-Ćao!
-Ćao!
-E, nešto smo htele da te pitamo.
-Pa pitajte (A u pičku materinu! Šta sam uradio?).
-Je l' ti to piješ Kolu? (Neverica u njenom glasu poprima epske razmere)
-Jok bre, crno točeno.
-Aaaaaa!!! Ma otkako se znamo nikad te nismo videle da piješ sok pa smo se zabrinule.
-Ček, ček, ček... Je l' ti to 'oćeš da kažeš da sam ja alkos? Pa i ja od kako te znam, znam da si kurva, pa opet te ne pitam kad te vidim bez frajera da nisi možda postala frigidna. Šupičkumaterinu!
