Mlad, perspektivan mladić, tek završio koledž sa dvocifrenim prosekom pronalazi svoj životni poziv i zapošljava se u Federalni Biro u Njujorku kao asistent glavnog inspektora.
Film je tipa akcioni. Pršte metci na sve strane u njujorškim vukojebinama i getoima, dok njih dvojica sa entuzijazmom srbina kad mu opsuješ majku i dete nerođeno, rešavaju svaki slučaj, privode sveg čamuge, i ispituju ih u zatamljenoj sobi uperivši im lampu u oči.
Već su se zgotivili. Mali je poslušan. Veteran je dobar učitelj.
Ali, na red je došao najteži slučaj u filmu. Serijski ubica ostavlja brabonjke u ušnim školjkama svojih žrtava i sakriva svaki trag veoma profesionalno. Čak ni inspektor veteran se skoro nije susreo sa ovakvim slučajem.
Prolaze nedelje. Dane su provodili spavajući u policijskom Fordu iz '87 ispijajući kafu iz kafane obližnjeg sela. Neispavani i izmoreni, rešavaju da odu na koji dan svojim porodicama i srede se malo.
Ali ne...
U tom trenutku dobijaju dojavu da je baš na koji kilometar od sela u kom se nalaze, serijski ubica ponovo dejstvovao.
Hitro odlaze do mesta zločina i primetivši počinitelja saopštiše mu vatrenu paljbu.
Ubica biva pogođen, ali poslednjim atomom svoje energije, poteže obarač i buši srčani mišić mladog asistenta.
Veteran pada na kolena i proverava puls kolegi. Dolazi pojačanje. Ali kasno.
Počinje tužna muzika. Crnilo.
Sledeća scena, savršeno pokošeno, simetrično groblje. Sa identičnim nadgrobnim spomenicima, prepuno ljudi u crnom. Pop naučio napamet pohvale i tarlače ih bez greške kao da mu je stvarno značio taj čovek.
Veteran stoji sa strane, i kamenom facom posmatra obred.
Prozborivši par mudrih i osećajnih reči, odlazi u svoj Ford i šalje nadređenom poruku da mu sledeći put pošalju spretnijeg i sposobnijeg čoveka.
