Po defaltu u većini naših kafana isti. Kad ulaziš u kafanu susrećeš se odmah sa vratima iz 1960. kada su instalirana a po svoj prilici i poslednji put obrisana. Čim uđeš pogledaš dole ono pločice slične tvojima iz kupatila dok ga nisi renovirao, posle drugog svetskog rata. Pogledaš gore, luster od pola metra i obavezno ventilator na povlačenje oko njega ili zasebno postavljen. Šank je star koliko i konobarica koja je umrla pre pet godina samo smrt još nije stigla da joj javi, ali obično veoma ljupka i ljubazna žena čeličnih živaca za razliku od novokovanih konobara koji bi te tukli pre nego što bi te uslužili. U jednom od ćoškova nalazi se televizor i dvd ispod-iznad njega, prati se slagalica, dok ne dođe malo mlađa populacija koja zahteva Dm sat i slične droge pred izlazak.
Televizorske kanale obično menja tv majstor odnosno stalni gost klošar iz kraja koji klonuo pije neku žestinu rakiju- vinjak -pelinkovac po defaltu. Obično čeka da bude čašćavan i ima neke pitaj Boga oca priče od kada ako se zajebeš pa ga pitaš za upaljač ili tako nešto. Isto tako, taj isti klošar je sastavni deo inventara jedan od tri stalna gosta uz komunalnu inspekciju i tržišnu. Toalet je uglavnom, ako ima zaseban za muškarce i žene, ženski na čučava isto datira od pre drugog svetskog, a muškom em fali daska em pijani idioti pišaju svuda okolo samo ne u vc šolju.
Kod nas u Šapcu - Šumadija - Mića stres - Merak - Poslednja šansa .
