Kada se neko grubo šali sa nečim što je nama sveto (najčešće religija ili nacionalnost), i pri tome ne štedi na uvredama, kao da želi da dokaže da to "sveto" ne vredi ni pišljiva boba. I onda kada se mi uvredimo i kažemo da to nije u redu, ispadnemo "hejteri".
Istinit razgovor dvojice starih drugara:
M: Brate, slušaj vic: Znaš kako je sv. Jovan dobio nadimak Zlatousti?
S: E, nemoj! Znam taj vic, ne sviđa mi se, bogohulan je...
M: Daj, bre, čovek ne može sa tobom ni da se pošteno našali...
S: Uuu, ako ti je to poštena šala...
M: Pa daj, j**o te Bog...
S: E, rekao sam ti da ne psuješ Boga u mom prisustvu, znaš da ne volim to da čujem...
M: A idi bre u ku*ac, pored tebe ne smem ni da progovorim! Stvarno si preterao! Pretvorio si se u najgoreg hejtera!
S: Ja hejter?! Pa ko koga ovde proziva bre?!
M: E, kad naučiš da se zezaš, javi se! Vozdra...
