Susrećemo se sa tom tužnom osobom na svim nivoima školovanja.
Kad si u osnovnoj školi, vređa te i ponižava na svakom koraku. Ako ne naučiš lekciju baš onako kako piše u knjizi, najebao si. Ta će svojski da se potrudi i da te obruka pred svima. Na časovima se nikada ne šali, eventualno tek ponekad, i to na račun nekog od učenika, jako neslano. Uvek ima jedan te isti izraz lica, a kada se požališ razrednom starešini, on ti samo kaže da zagreješ stolicu, jer izgleda ni njemu nije do raspravljanja s njom.
U srednjoj školi najčešće načuješ da je tvoja omražena profanka usedelica. Vidiš da se oblači uvek isto, školski, nikad atraktivno, nikad napadno. Drži distancu. Retko se šali. Ne govori o privatnom životu. Previše traži od učenika i nema razumevanja za tebe kad napraviš neko sranje i prosto se zapitaš da li je ona ikad bila mlada. Seks je za nju večita tabu tema, čak i kad predaje psihologiju, sociologiju ili neki drugi predmet koji obiluje tom tematikom. Kad pitaš nekog drugog profana nešto o njoj, saznaš da je jedina vrlina koju ona ističe ta što je imala prosek na studijama od 9.89.
Fakulteti naročito obiluju isfrustriranim asistentkinjama i profesorkama. To su uglavnom osobe za koje si čuo da nisu imale apsolutno nikakav život za vreme studija (a ni pre toga, verovatno) zbog dva poriva: Jedan je taj što su previše i mehanički morale da uče, a drugi je večita opsednutost profesorskim čmarom, koji joj kasnije pomaže da dogura do 'cenjenog' položaja predavača.
Na kraju skontaš da nikakva diploma, prosek i položaj ne vrede traćenja mladosti i drago ti je što ćeš da otegneš studije za koju godinu. Makar si ostao zdrav i veseo.
