Mantra kojom lik ovog doajena srpske književnosti nastojim dočarati u svom umu ne bi li izbjegao erekciju koja je isto toliko neizbježna koliko i nepoželjna.
" Ej ćao frajeru !! Šta radiš? Kako si mi ? "
" Ej Ivana, pa evo, hi hi. . .Malo zujam po gradu i tako to, znaš mene, hi hi. . .Šta ima kod tebe? "
" Pa evo ništa, lutamo ja i Jeca, tražimo meni momka ! Hi hi. . .nego čujem da si imao neku manju operaciju, hi hi. . .na osetljivom mestu, hi hi. . .jel to istina? "
" Khmmm. . .mhm, da, jesam. . ."
" Ajoj, duša moja, mora da je bolilo ? Znaš šta, tako si mi sladak sada, sigurno ti treba nježna ženska ruka. . .da se brine o tebi znaš ? A ja bih se brinula o tebi, i to kako, hi hi. . ."
". . . .aaaaAAAAAA *u sebi: Isidora Bjelica, Isidora Bjelica, nos Isidore Bjelice, miruj, miruj jebote "
