Pregoro. Presiso gorku kurčinu života. Uzduž i poprečke. Kičma jednom mora pući, to nam ne gine, ali otkad smo se uspravili, kičma i jeste tu da bi se savijala, zar ne? Kad pukne negde duboko iza očiju, tu nastaje problem. Kratak spoj, ne dug, sasvim je dovoljan. Blago preopterećenje. A onda mrak. Nesaglediva samoća. Bar dok se neko ne seti da vrati sklopku. A koliko vraćanja nam je ostalo, pitanje je...
-Pa kae, piši, briši suze slica! Opa! Ja sam kae, tvoja nalepnica, tvoja naučnica! Majko moja, majko svima! Kae hvala što sime, kae vodila!
-Brate, štae njemu? Jel ono nosi hulakopke?
-Iskočila je njemu sklopka. Jutros ode da kenja, tvrda stolica, kad baba slučajno prebaci na kanal gde Sluzana Mančić čita odlomak svog bestselera. A baba, naravno gluva, pa pojača...
-E jebiga...
