Badnje je veče. Kuća puna nekog svijeta koji nešto radi i na vas, djecu, niko ni ne obraća pažnju. Praznično je raspoloženje i svi su veseli, niko vas ne zadirkuje, ne tjera da radite ovo ili ono, samo se igrajte i budite mirni. Ništa ljepše. E, da, i postite. A pečenica stoji, i širi svoj miris koji golica vaše nozdrve, budi vaš želudac i prijeti da se idila raspadne zbog jednog zalogaja.
Vruće prase doneto iz pečenjare na badnje veče.
Prepoznaš ga na pola ili kada ga ostaviš iza sebe. To je dobro, nema se vremena za predomišljanje ('oću/neću)
Ako ga prepoznaš na početku, pre nego što započne - nije dobro, možeš da se prepadneš i odustaneš. Tako sebe nikad ne upoznaš. Šteta.
Ovozemaljski poriv izuzetno snažnog stiska kome se čovek, doduše, i može odupreti, ali samo uz golemu snagu volje i kamaru odlučnosti, dve tako deficitarne karakterne osobine.
- Eeeej! Pa ko mi je popio pivo?
- Brate. Izvini. Ja sam. Tako je vruće i sparno, nemamo više ni cvonjka...Jednostavno, bilo je jače od mene. Smogni snage u svom srcu da mi oprostiš na mom tako podmuklom i nedostojnom činu.
---------------------------------------------------
- Pizda ti bre materina, kako to voziš!!! Pa jeb'o li te ko te nije do sada! Šminkaj se ti, šminkaj, u pizda li ti materina ona urbana, eldepeovska! Murš nazad u selo sa jednim semaforom! Tako! Bagro jedna, da bi li bagro jedna.
Izvini staramajko, bilo je jače od mene.
----------------------------------------------------
- 50 evra za ples u krilu, ali dobro pazi, nema pipanja.
Da bez znanja doktora i roditelja skineš sam sebi gips kada zasvrbi tamo gde ne možeš da počešeš.
Jama solidnih razmera koju ti drugi kopaju dok je cela ta stvar oko upadanja ili neupadanja u potpunosti tvoj izbor.
Ne dovodi me u iskušenje, nisam siguran da li mu se mogu odupreti!
