Kad smo bili mali, majke i očevi su nas plašili ispadanjem creva, tj. pretnjom da ćemo, ako ne pazimo, da se povredimo i da nam ispadnu creva. Pošto nismo znali kako izgledaju creva, pri svakoj, i najmanjoj povredi, kukanje bismo započinjali ovom rečenicom.
(J trči, spotiče se i pada. Kad je ustala, videla je neku čudnu materiju na svojoj ruci.)
J: „Mamaaaaaaa!! Vidi, mama, ispala mi creva!“
M: „Kakva creva, crno dete, šta pričaš?“
J (pokazuje na ranicu iz koje izbija gnoj): „Pa ti si mi rekla da će mi ispadnu creva ako se povredim, evo ih ispadaju!“
M: „Ahahahahahhaha! Nisu to creva, sine, to je gnoj... ’ajde, šta si se prepala... a i ja sam budala kad ti pričam svašta...“
