Posledica svakog okupljanja kod Srba. Neka vrsta nezvanične tradicije, skoro pa religije. Upražnjava se na bilo kojoj lokaciji na kojoj dušmani ispijanje ovog alkoholnog napitka nisu zabranili raznim zakonima i propisima. Prostor ispred lokalnih dragstora su uživaoci ovog obreda nezvanično proglasili za sopstveni hram, molitve se održavaju više puta dnevno. Ali su poštovaoci ovog običaja su mu veoma privrženi pa se često mole i van hrama. Nije loše i kada za ovaj običaj postoji bilo kakav povod, ali daleko od toga da je nepohodan.
Letnji dan u podne. U selu donje pizdomaterinovo ispred prodavnice su se okupili lokalni meštani. Deo njih sa uzdahom i gleda na livadu preko puta i seca se kako je nekada, u bolja vremena, na toj livadi lokalni FK igrao mečeve druge lige. Ostali bistre svetsku politiku i žucno su se uneli u raspravu, stavar se zakuvava, tuča samo sto ne otpocne. Baš u tom trenutku dolazi gazda Ljubiša
-Ljudi častim gajbu ladnog piva, moj Milenko završio srednju školu. A i bio je red više, punih šest godina su ga maltretirala ona djubrad od profesora, kakvi su to ljudi šest im sunaca jebem.
U selu je ponovo zavladala harmonija, nema tuge, nema svadje. Svi piju pivo u čast vunderkinda Milenka, već treće osobe iz njihovog sela sa diplomom srednje škole.
