,,Sinoć počinih strašan greh nad svojim organizmom. Odoh da se poklonim porculanskom božanstvu i da mu okajem svoje grehe. Valjda će imati razumevanja.''

Evo klanjam se Božanstvo, ja, mizerni čovek i sitničava duša, večiti cinik i blasfemičar, nedojebano govedo. Nije da sam osporavo Tvoje postojanje, nego su mi jednostavno šištela jajca. Od rođenja sam bio crna ovca u porodici. Pišao u saksiju od fikusa, gurao kocku u krug i prste u štekere. Baba i dan danas proklinje dan što me ne ubi struja onomad kad sam im'o pet godina. A kako i ne bi, kad sam joj, već sa sedam godina, krao penziju i kupovao pakovanja sličica za album. Jebi ga, Davids bio raritet, a ja sam imao duplikat! Kajem se, nije da nije. Baba uvek srola dojajnu sarmu, prste da poližeš do bulje. Elem, kao što rekoh, bio sam kreten i blago autističan. Ono, nije da sad nisam, ali sam barem ružan, pa se ne primećuje toliko. Sa četrnaest sam već počeo da varim i da se opijam. Prod'o ćaletove mokasine za pola keta skanka. Posle sam shvatio da je bilo bolje da sam prodao kaiš, ili samo sponac od istog. Eto, sad mi je trijesdve, i ništa se nije promenilo, se možda mojih unutrašnjih organa, jetre i slezine. Prvi organ zbog prekomernog unošenja vinjaua, a kad se nema za pređašnji i medicinski alkohol sam srk'o. A slezena zato što su mi je izvadili kad me Mića Robija ispreskakao jer sam ga izjeb'o za pare. Poenta svega ovo je...Ne'am brate pojma. Došl'o mi. K'o što mi ovaj vinjak dolazi iz želuca do usne duplje. :povraćanje: E jebi ga, izvini što skrnavim ovo sveto mesto. I tako, ne znam zašto sam ovo ispričao, ali možda me sad pogledaš. Možda mi prođe tiket pa se obogatim, možda povalim hoćnu ribu, možda... Kajem se i izvini.

-Brate, izvali što Šomara kleči pred flajkom vinjaka i mumla nešto!
-Ma opušteno, ispoveda se čovek. To mu je dnevni ritual.