Vrsta plesa koja postoji otkad je civilizacije, ili, da budem preciznija, kanalizacije. Zarazni talas ispredklozetskog cupa zahvata svako nesrećno biće koje nije na vreme stiglo da izađe u susret zahtevima svojih creva ili bešike. Savladavanje serije koraka ne zahteva postojanje dara i napornih vežbi, pa se može reći da je svaki čovek prirodni talenat.
Ispredklozetski cup se sastoji iz sledećih koraka: po prijemu gastrointestinalnih signala, telo počinje samo da se njiše u ritmu: cupko prvo savije noge u kolenu, izbaci dupence, pa njim počinje da vrti levo-desno. Onda dolazi do ispredklozetskog brzog hodanja u povijenom stavu. Zatim guza menja pravac, mrda gore-dole, isprva dugim pokretima, a onda sve kraće i kraće. Cupkanje postaje sve sitnije i učestalije, subjekat počinje da lupa nogama o pod, a rukama o vrata u pauzama skakanja u vis. Crvenilo na licu nastaje usled ljubomore, jer iza tih vrata neko upravo doživljava nirvanu, dok on igra kao da mu svira čarobni frulaš.
Ova agonija se okončava tako što cupko, čim začuje otključavanje vrata, upada, izbacuje olakšanu osobu naglavačke jednom rukom, dok se drugom svlači, seda na šolju i... ostalo je istorija.
