Izmučiti krevet, naterati ga da vrišti, škripi i zapomaže pod težinom tela ljubavnika u ljubavnom zanosu.
Isterati prašinu iz njega a u isto vreme i đavola iz žene, drugačije rečeno, dobro joj ga uterati. A onda u tišini, uz postkoitalnu cigaretu, gledati kako se spušta nazad (prašina, ne alatka) više ličeći na zvezdani prah u tom trenutku sužene svesti.
-E, ono što smo se dogovorili, završićemo neki drugi put… pozvala me malopre komšinica Mira u goste... kaže, zna da mi je teško samom pa hoće malo da me uteši… Neće da mi škodi da popijem jednu kaficu sa njom. Onako, sladju.
-Stoko jedna neotesana, još ti se žena u grobu nije o’ladila a ti bi da isprobavaš federe sa tom radodajkom i usedelicom...
-Pa ako se ona, pokojna žena mi, sad raspada, ne trebam valjda i ja prijatelju. Aj’ živeli. U moju gušu za njenu dušu.
