Ljudi došli još pre dva'estinu godina, ali bez obzira da li su došli sa svojih 12 ili 42 godine, nema šanse da se prilagode lokalnom jeziku. Niko normalan im i ne zamera, samo nekad zna da bude smešno.
Muž, žena, deca, svi došli '91 i žive kod njenih. Muž ne radi, sedi i čeka sina da dođe iz škole.
- Kevo, 'oćete pristav't ručka, evo stiže onaj moj laufer!
- Ko bre stiže?
- Ma Mićo, vaš unuk!
- A, mali, tako kaži...kakav laufer. Sa'ću odmah! Hoćete li papriku da operem?
- Je l' friška?
- A?
- Ma kako vi ovdje kažete....svježa, je l' to?
- Aaa...misliš taze?
- E, to! Moram pitat svaki put, ne merem zapamtit nikako! A taman dok vi postavite, ja da uzmem nešto s tavana, đe vam stoje lotre?
- Šta bre?
- Lotre, za popet na tavan?
- Aha, merdevine...u gornjoj šupi su.
- Evo je i Ljiljana, nosi frišk...ovaj, taze kruva...ha! Nauči ga, jeb'o ga ja!
- Nije kruva zete, nego leba:)
- O jeb....đe s' ljubavi, nikako s ovom materom tvojom da se sporazumijem, đe smo došli u pičku mater'nu! Ajd' skuvaj kave, idem samo do tavana.
...
- Đe si mama, joj kakve ludnice u gradu, jedva sam se prob'la da uzmem kruva! Ne morem više prepoznat ovaj grad.
- Ćero, nemoj mi i ti s tim 'kruvom', kao da nisi odrasla ovde.
- Joj, nemoj me mama i ti zajebavat, otkad sam još o'šla odavde, kud sam se i vrat'la u pičku mater'nu!
- Neka si ti meni došla...evo ručka, oprala sam i paprike.
- Je l' friška?
- #$%=!!
