Izbori 1388.

Istorijat demokratskih izbora u Srbiji bi morao da izgleda 'vako.

''Bože mili čuda velikoga, 
Podiže se kuka i motika, 
Da izglasa sebi novog cara. 
Jal vazala Vuka Brankovića, 
Jal pijanog Miloš Obilića, 
Jali starog, dobrog Knez-Lazara. 
Sjatilo se srpstvo vaskoliko 
Na Kosovu polju neravnome 
Da počuje duel kandidata.

Pak govori Vuče Brankoviću: 
''Braćo draga olovke u šake, 
Rešiću vas ja dileme svake. 
Sa Turcima savez sočinjeti 
Uvoz-izvoz tako poćerati. 
Đe ovaca, i vuci su siti. 
Uzmeš Islam, ništa neće biti.''

Replicira Miloš Obiliću: 
''Ne budali Vuče Brankoviću, 
Jali si se bunika najeo, 
Te govoriš takve nebuloze? 
Dok je mene i na meni glave, 
Srbija se saginjati neće. 
No vi, braćo, mene izglasajte! 
Život ću vam lasnim sočinjeti, 
Svoj na svome Srbalji će biti.''

Al besedi stari Knez-Lazare: 
''Popio si, dobri moj Miloše, 
Kanda vino tebi čini loše? 
Biračko je telo vretenasto, 
Za koitus ti nisi dorast'o. 
Buzdovane povadimo naše, 
Da nam sišu i age i paše! 
Meni glasak vi od srca dajte, 
Videćete svakojake vajde. 
U Milice duge trepavice, 
Blajva dade, Kosovo ne dade!''

Prebrojaše posle prvog kruga, 
Vuk je prvi, a Milica druga. 
Kad je bilo oko drugog kruga, 
doseti se Lazare iz cuga. 
Pak govori kršnom Obiliću: 
''Oj Miloše, dobri pobratime, 
Neko reče krava ima vime. 
Ima vime i moja Milica, 
Đe je vime, onđe je i pica. 
Arči, Šomi, nimalo ne žali, 
Da bi tvoji meni glasa dali. 
U savez ću radije sa tobom, 
No Srbina načinjeti robom!''

Tako Lazo postade ti care, 
Za ministre uze gospodare. 
Miloš dobi resorstvo od MUP-a
Još podugo on Milicu šupa.
Kad je Turčin krenuo na silu, 
Lazar viče Ravijojlu vilu: 
''Aoj vilo, turim ti ga jako, 
Kako Turke da izgonim lako? 
Brankoviću Vuče je sa njima, 
A Milica od Miloša prima.''

Odgovara Ravijojla vila: 
''Nisam kurva, nit' sam ikad bila. 
No ti šjedi, lepo popi' vino, 
Pusti Turke, proći će i njino. 
Pe-šes' vjeki očas posla prođe, 
Sloboda će Srbinu da dođe.''

Lepo reče Ravijojla vila, 
Sve pogodi, u pravu je bila. 
Brzo prođe, te dođe Slobodan, 
Za šest vjeki, opet na Vidovdan. 
Tek od tada, nama spasa nema, 
Srbija se za pod krušku sprema.''