Život ga nije mazio. Od malih nogu gledao je mater kako mu se jebe s kim god stigne za kutiju sarajevske Drine, a ćale mu je bio psihopata koji ga je često udarao i do jutra se opijao po gradskim kafanama vucarajući se sa jeftinim kurvama iz provincije. A on je bio fino dijete koje je imalo svoje snove. Igrati jednog dana za Milan ili imati neki dobar posao u inostranstvu, steći neko ime, biti neko i nešto. Volio je da se igra napolju sa ortacima, život provodio na betonu gradskih ulica i gledao život boema. Nije htio da bude poput njih, bojao se toga.
A onda dođoše godine puberteta, marihuana se rasturala po partijima.
"Povuci jedan dim, neće ti ništa biti", bile su riječi njegovih "drugova". Dim po dim, džoja za džojom, pređe u naviku. Opsesija. Opijum koji moraš imati svaki dan. Nemaš para? Ukradi.
Fini dječak iz sokaka postaje ruglo ulice, nevini dječak pretvorio se u narkomana. Ćoman Drogić postaje poznati hašišar. A urbana raja takve voli. Danas si nenormalan ako ne variš, ispao si iz trenda zato što odbijaš porok.
Svima jednom dođe iz guzice u glavu. Ćoman zalazi u godine, dobiva sina sa ženom iz trećeg braka koji ubrzo postaje nalik na oca. Jabuka ne pada daleko od stabla. Svim silama se bori da on ne bude poput njega, da ostvari lijep život, ali ne ide. Mali je već duboko zaglibio. Ćoman često ide do Dunava, gleda u rijeku. Žali za izgubljenim danima, za izgubljenim snovima i svojim jaranima, smije se, a najrađe bi plak'o. Sve je uhak'o. Rijeka pjenu na obalu izbacuje, postaje joj muka, ali ne može da izbaci sve gadosti koje je primila.
Kad prolaze moje bundalije, ovo mora dostane. Dobro nam se vratio Čampi! +
Vrlo dobro. Moji komplimenti.
E Čampi, prvi put kad sam pročitao mislio sa da je naslov Izgubljeni sinovi. Ladno bi moglo i tako, hehe
Ladno. :)
Zahvaljujem se. ;)
Odavno se na Vuki ne pišu klasične definicije, uleti poneki "esej" tu i tamo, poput ovog:
http://vukajlija.com/prst-na-obaracu/400575
Kontam da je OK da se nešto ovako napiše, ali opet, ukusi su različiti. Zato imaju dvije opcije: plus i minus. :)
Slažem se ali moram da dodam da je sjajno napisano i zato i ide +čina.
Ma, kakvu priču pričate da ovo nije za Vukajliju? Pa iako ima donekle esejsku formu, bolje i ovako ali da je lepo napisano i sa nekom prirodnim i normalnim izrazom, nego neko nabeđeno izmišljanje slenga ili neke strajakg pošalice. Odlično napisano, Čampaline, vispreno momče! +
Slažem se. Istina je da je ovo prvenstveno rečnik slenga, ali često se definišu neke gluposti i interni izrazi (ne one konverzacije koje ja često koristim u primerima), a da ne počinjem tek o izmišljanju slenga. Ako ti se već toliko piše i imaš dara za to - piši ovakve ili slične definicije (sastave). Uvek mi je draže pročitati tekst ove forme i sadržine, nego neku kratku bljuvotinu. Bez obzira na broj karaktera teksta. Mnogi poznati autori sa Vuke (pa i neki veterani) pišu dugačke definicije. Ja sam ispočetka često pisao kratko, a onda sam shvatio da višu vrednosti imaju duge, pažljivije odabrane reči. Uostalom, ovo je idealno mesto za pisanje dužih formi; mnogo ljudi sa Vuke je inteligentnije i literalno sposobnije od većine ostatka srpskog neta.
Sad kad sam se iskenjao k'o da sam u ćenifi, sve pohvale Čampi. Ovde si ojebao. Oduševio si me. + *
Ne bih da ovim prozivam navedenog autora ali moram reći da je u ovom citatu sročeno moje mišljenje.
Umalo da zaboravim da dodam. TI JEBEŠ!
Ti mali, što vodiš ljubav: ostavljam ti neocenjenu defku, jer vidim kuda ovo vodi.
Ili, bolje da kažem, odakle je došlo. Smir'te se, više. Izbacuj pseudonim iz defke.
I još: 2. pasus, 6 rečenica, reč "urabana"- popravljaj.
Aj' sad, ljubim te.
Сјајна, јебено кида!
+++