U vreme naših dedova izlasci su bili druženje sa drugarima i drugaricama u parku, neko je donosio gitaru, pričalo se, zezalo, jele su se trešnje... Svi su se vraćali kući u doba dok veče još nije postalo noć...
U vreme naših očeva okupljalo se kada počne da pada veče, u školskim dvorištima srednjih škola (osnovci još uvek nisu znali da postoji vreme posle 21:00), đuskalo se uz neki amaterski rok bend, počelo je konzumiranje alkohola, svi su se vraćali kući najkasnije u 23:00...
U naše vreme se napiješ pre nego što uopšte stigneš do kafića/splava/ortaka, kreneš od kuće oko 22:00, ne sećaš se velikog dela večeri, setiš se samo da si dobio ispal od nekog skrndelja, kada te vrate kući, još neko vreme sediš na klupi u parkiću pored dok ti uši još bride, vidiš par osnovaca sa flašom tekile i cigarama kako prolaze pored tebe i smeju ti se, upadaš u sobu oko 05:00 budiš se negde u vreme kada su tvoji dedovi počinjali okupljanja u parku...
I onda sedneš, i pomisliš šta će tek tvoji unuci da rade...
