Fraza iz "Radovana Trećeg", koju izgovara Stanislav, u želji da izrazi brojno stanje braće Vilotić. Može da se koristi u svim situacijama u kojima se od nas zahteva da damo neki odgovor u formi broja, a mi taj broj ne znamo ni otprilike, mada imamo predstavu da je poprilično veliki. Naročito je upotrebljiva u situacijama kada naša želja da damo tačan odgovor i nije preterano velika.
Primer br.1:
-Ne mogu više da vodim ovu raspravu...
-Ne, ne, priznaj! Pomisliti na prevaru isto je što i prevariti!
-Dobro! Priznajem. Jel smo završili?
-A koliko si puta pomislio da me prevariš?! A?!
-E, daj više...
-Koliko?!
-Pa ne znam. Između deset i stošezdeset. Jel smo sad završili?
-E sad smo završili za sva vremena!
-E baš mi je žao.Primer br.2:
-Kolega, da prekratimo muke i meni i vama... vi baš i niste spremali ovaj ispit?
-Pa jesam, ali... Spremao sam još jedan paralelno...
-Pa jel ste položili taj drugi?
-Jesam.
-E pa dobro. Ajmo onda ovako... Kažite mi koliko ima sijalica u amfiteatru i daću vam šest.
-Au... Sačekajte malo... Uf... Između deset i stošezdeset.
-Pa dobro, u suštini ste dali tačan odgovor.
-Znači, prošao sam?
-Ne. Nikada nisam voleo Radovana Trećeg. Ni studente. Oborio bih vas u svakom slučaju, doviđenja.Primer br.3:
-Gospodine, da li znate koliko brzo ste vozili?
-Između deset i stošezdeset.
-Molim vas, izađite iz vozila.
-Ja radije ne bih...
-A je li... A koliko ste popili večeras?
-Između d... A jel moš'se dogovorimo?
