Jedna od stvari u Srbiji koja nikako ne umire, čak beleži i tendenciju rasta.
Izmišljanje radnih mesta je potreba, da ako dobiješ neku fotelju, zaposliš sve članove tvog mesnog odbora stranke, bližu i dalju rodbinu a na najvišem nivou i tvoje koalicione partnere koji su ti navukli još tih 7, 8 % zbog koji si došao na vlast, tako da na primer, u vladi postoji mesto, ministar bez portfelja.
Stručnost za obavljanje posla nije bitna a ako više ne postoji ni jedno radno mesto, onda se pristupa reorganizaciji i dodaje se par radnih mesta da bi se svi namirili.
Dešava se na svim nivoima, pa čak i na vrhu, u Vladi, gde razni ministri u svakom mandatu dobiju novo ministarstvo, tako da neko može da bude stručan za poljoprivredu u jednom, a za bezbednost u drugom mandatu. Narvno oni se tada okruže savetnicima i zamenicima savetnika kao i predsednicima raznih fondova kojih ima već preko 1000000 u Srbiji.
Na nižim nivoima to se dešava kada nesposobnom čoveku, samo zbog partijske knjižice, daju neki direktorski posao, a onda se u roku od mesec dana pojavi još deset ljudi sa istim prezimenom u firmi. Narvno i nekoliko komšija koji su u stranci uspeju da uvale u tu firmu sebe ili svoje dete i onda da bi se svi lepo uvalili pojavljuju se poslovi ko što su zamenici i pomoćnici svega i svačega tako da na kraju i čistačica ima svog zamenika ali i savetnika koji su joj neophodni za obavljanje tog mentalno veoma zahtevnog posla.
