Zajebao se, žestoko. Nije baš prošao kao onaj što je obukao crveno u gradu punom bikova jer su golubovi koliko toliko pitomije životinje, ali je doživeo da bude usran, što je nekada i gore.
Bio je svestan da može loše da krene, ali je ipak pokušao. Loša procena, jebi ga, a Marfi iza ćoška poput gospođe iz "Sam kod kuće" drži kantu sa kukuruzom i kordinira jatom govana kako mu se hoće.
- 'de si Miki, šta ima, što si neraspoložen?
- Ma ništa brate, smor...
- Aj' ne seri, znam te.
- Ma brate, šta da ti pričam...najebao sam kao žuti mrav. Pozvali me Gile i Šomi na bleju, a ja se smorio gajbi i krenem autom, gde ću po ovom kijametu čak tamo pešaka. A znaš da su mi uzeli dozvolu pre mesec dana, još auto nije ni registrovan a nema ni zimske gume, a ni desni far ne radi. Reko' neće sad da me zaustave, vreme užasno, a tamo ih nikad nisam viđao. I pogodi šta se desilo. Rebnuli su me da ne mogu platiti ni bubregom. Ćale popizdeo, hoće sa gajbe da me izbaci, ma ne pitaj me ništa.
- Au brate da l' je moguće, kakva bedara. A jesi izvadio kiflu u parku punom golubova, znaš da se kampuju kod kioska onog uvek.
- Ma 'de znam, nikad ih nisam video tu.
- To je ona fora, nije problem kad ih vidim, problem je kad ih ne vidim...
- E baš tako brate...
