Devojkama iritantno pitanje koje te čeka čim uđeš u radnju.
- Izvolite?
- Ja bih plavu košulju na bele pruge sa sedam dugmića i ne visokom kragnom, prečnika 90 u grudima, da mi pada na pola dupeta.
- E,imamo baš takvu.
Reč se najčešće čuje na pijacama, pogotovo gradskim...
Izvolite.
Ništa, samo gledam.
Joj što imam za tebe lepu majcu, zadnja mi ostala koja veličina ti treba?
Ma mani me se ženo vidiš da samo prolazim.
Joj kako si mi sladak za tebe je 350 dinara.
A jel može za 300.
Ma može sine samo za tebe.
Daj L.
Ne zna se da li prvo uđeš u prodavnicu ili čuješ ovu iritantnu reč. Verovatnoća da si došao sa namerom da kupiš određenu stvar je mala a još manja da si zapamtio jebeno ime proizvoda koje ćeš izustiti odmah nakon iritantnog "izvolite". Bitno je da ti ona ili pak on postave to pitanje po samom ulasku i tako te skinu s' grbače. Ako si mlađih godina, prijaće ti što verovatno misle da si neozbiljan kupac pa ti i ne postavljaju pitanje, možda im tako i kupiš nešto, prethodno neisprovociran dotičnim pitanjem. Ako te pitaju, uslediće verovatno univerzalni odgovor "samo razgledam" (to jest hoćeš da kupiš nešto, ali ih na neko vreme skines s' kurca dok ne izvršiš odabir). Ako si kojim slučajom te nesreće da ti je jezik brži od pameti, pa kažeš zbog čega si ustvari došao, zasuće te gomilom predloga koji su ti bili na kraju pameti u datom trenutku. Uostalom, verovatno i sam možeš da uvidiš šta ti je sve na raspolaganju, jer ti sigurno neće doneti iz magacina hrpu novih neizloženih proizvoda. Ako u mlađim danima dolaziš sa roditeljem neizostavan je prilazak prodavca odmah nakon ulaska. Verovatno se osećaš retardirano, dodatno isprovociran roditeljevim objašnjenjem zbog čega si došao. Kao da sam ne možeš da vidiš da li te interesuje nešto, uostalom ne vidim ništa što bi mi pomoglo u ponudi ljubaznog prodavca. Koji odgovor je bolji od ličnog razgledanja i odabira?
Neposredno nakon ulaska u prodavnicu uz prisustvo roditelja.
"Izvolite?"
"Tražim zimske patike za sina, bitno je da su kožne i da ne prokišnjavaju." (Smiren si, ali polako počinješ da pizdiš u sebi, kao da sam nisi mogao da zaključiš da li su zimske i da li prokišnjavaju, verovatno takve nisi ni želeo).
"Evo samo da pozovem kolegu, on je zadužen za ovaj deo." (Već se osećaš neprijatno jer svi oko tebe traže patike sem tebe samog, koji i treba to da odradiš).
Konačno, upravo ti pokazuju najružnije patike ikada.
"I, sviđaju li vam se?" "Cena je prava sitnica, a apsolutno odgovaraju onome šta ste tražili."
"E baš takve nisam tražio, poslednje patike na koje bih obratio pažnju. Štaviše, čini mi se da su ovo najružnije moguće patike. Doviđenja".
