Izjava pomoću koje možete da ocenite stepen civilizovanosti društva. Dok kod jednih ova rečenica može da ublaži i nesreću epskih razmera, na drugom kraju spektra je efekat sličan mahanju crvene marame pred već ionako razdraženim bikom.
- Jao, pa gde gledaš, vole nijedan?! Gde gledaš?! Gle kako me udari... 'Ajde dobro, nije strašno, važno je da smo čitavi, a ni šteta nije tako velika.
- Izvinite, molim vas, samo sam na trenutak skrenuo pogled sa puta da osmotrim ovaj divan pejzaž. Evo izvolite moju vizit kartu da se dogovorimo...
- Kakva bre vizit karta, kakvi bakrači?! Nećemo nas dvojica da se razdvajamo sve dok ne odemo kod automehaničara! I to ne kod bilo koga, znam ja izuzetnog stručnjaka! Mita Kalauz, mnogo pošten čovek.
- Nema problema, ja ću vam svu štetu nadoknaditi...
- Nego šta nego ćeš da nadoknadiš! Ima da mi kupiš ceo zadnji branik, levo štop-svetlo, a gle, i prednje svetlo si mi razbio.
- Ali kako sam mogao da vam razbijem prednje svetlo kad sam vas čuknuo otpozadi?
- A ne znaš kako možeš? Hoćeš da ja tebi sad uguram ovu dizalicu otpozadi, da vidiš kako će oči da ti ispadnu?!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ženo, stigao sam kući. O kolega, kakvo prijatno iznenađenje. Otkud vi? U mom krevetu? Sa mojom ženom?
- Kolega, spav'o sam ti ženu. Izvolite moju vizit kartu, pa da se dogovorimo šta nam je činiti.
- Ma neka, verovatno moja žena ima vaš broj telefona.
- Ja insistiram!
- Ako je tak'a stvar... Hoćete da vam skuvamo kaficu?
- Hvala, drugi put, žurim. Do skorog viđenja.
- Do skorog viđenja, kolega, pa navratite kad budete mogli.
