Ultimativno opravdanje životnog neuspeha današnje srednje generacije koja je krajem 80-tih i tokom ratnih 90-tih proživljavala tzv. adolescentsko doba. Fraza koja je, nažalost, postala zajednička molba za empatijom od strane onih koji su 90-tih već bili zreli ljudi ili deca, te nisu znali šta se zbiva; ili onih koji su poslednjim vozom otišli u srećnije krajeve.
Ne toliko mali broj tih predstavljao je preslikanog mladom čoveka danas, samo što on nije bio svestan događaja koji idu u susret njegovom sazrevanju. Današnjem neuspelom sredovečnom čoveku svako je kriv jer je na pajdu, jer nije ništa s školom uradio, nema perspektivu i više od svega - ne vidi svrhu sebe. Sve u svemu, nije Sloba kriv, mi smo govna!
Pero, brate, gde si? Jeb'o te, otkad te nisam video!
- E, brate...
Pa, šta radiš, radiš, kako živiš?
- Klasika...
Brate, ja diplomirao u Beču, završio arhitekturu, tamo radim u jednoj do jaja firmi. Oženio sam se letos, žena čeka bebu, htedoh da ti pošaljem pozivnicu, ali kažu da se na javljaš nama što smo otišli van Srbije.
- Realno, boli me kurac za tvoju svadbu i tvoju školu! Sad ste svi do jaja i uspešni, a kad je trebalo ovde ostati, pobegli ste prvi!
Brate, ja sam isto ovde išao u školu!
- Da, a prvu si priliku iskoristio da pobegneš, 'aj ne seri! Ne znaš ti šta je život, ja sam ovde odrastao 90-tih!
