Ključni, nepobitni i krajnji argument ženskog pola u polemisanju sa svojom jačom polovinom. Pored toga što se najčešće koristi u nedostatku validnih argumenata, istovremeno služi kao verbalni poklopac u bilo kojoj raspravi jednog bračnog para, ostavljajući supružnika u čuđenju.
- Uf, kakav sam dan imao na poslu. Kažem imao sam težak dan.
- Zašto mi se obraćaš?
- Je l' te to opet zvala luda Nata, te si nervozna?
- Misliš profesorka Nata, ona čija su deca na švajcarskim koledžima, koja je maznula muža ministra, i ima kuću da se izgubiš u njoj. E ta Nata me jeste zvala, a vidi mene na šta ličim. Dosta mi je svega. Nema ručka.
- Zdravo Majo sine, znaš kakav sam dan imao danas?
- Šta mene briga kakv si dan imao, jel' primećuješ da sam ja nervozna?
- Je l' a što?
- Izdalo me ono đubre.
- Koje đubre?
- Maca, aj napolje.
- Majo?
- Šta Majo, napolje. Ne lupaj tim vratima.
- Kad ti budeš kupila ta vrata, možeš da mi zapovedaš kako da ih otvaram i zatvaram.
- Šta se dereš na dete? Kada ti budeš kupio ta vrata, onda možeš da pričaš njoj?
- Tiše bre, ne mogu da vas slušam.
- E mi smo te rodili ima da nas slušaš.
- Ja sam rađala, a ti si potrošio dva puta po nekoliko minuta.
