Vi i još mali milion drugih smrtnika formirate red od čije dužine se srami i kineski zid.Svima vama je pored činjenice da ste intelektualni potomci majmunske vrste zajedničko i to što bivstvujete u tom redu iz istih potreba(da uplatite nešto,da se informišete o nečemu,da pošaljete nešto et cetera,et cetera).Posle bekonačno dugog vremena vi primećujete neznatne promene u dužini reda.Neznatne,ali ipak promene.Onda dolazi ON,gospodar svemira koji žuri,hita,nema vremena za gluposti,svetlosnom brzinom se teleportuje do prve osobe u redu, koja sva žuta u licu i upalih obraza vuče za sobom stalak za infuziju i izgovara tu vrišteći iritantnu rečenicu "Ja samo da uplatim/pitam/predam nešto".
Mesto vršenja radnje-pošta,šalter za uplatu.Temperatura oko 120 stepeni.Apa znoj u vazduhu.
Red od šaltera pa do obližnje trafike.U redu i staro i mlado.Svi čekaju.Svi kukaju.Obučen u odelo,nafrakan sa dva litra parfema marke "hemija je moja ljubav",ulazi,pardon uleće čovek pravo do šaltera i onda progovara:-Ja samo da uplatim nešto,neće dugo trajati.
-Samo da uplatiš je li?A šta misliš kretenu zašto sam ja ovde na šalteru za uplatu?Došao sam da vadim dozvolu za lov na sibirske lisice,mamu ti tvoju jebem,marš na kraj reda pa čekaj!!
