Izvesni Leka Radovanović iz Jagnjila kod Mladenovca je sedamdesetih godina prošlog veka je u svoje selo dovodio sve bitne političare svog vremena na silne ručkove. Odatle i potiče termin "Jagnjeća brigada" koji se vezuje za ljude koji se pojavljuju na nekim ručkovima i ovršu sve što se nađe na stolu a stoji pretpostavka da su to uglavnom predsednici opština, raznorazni funkcioneri kao i ministri bez portfelja i lokalni budžovani. Treba uzeti u obzir da se reč "jagnjeća" ne koristi zbog Jagnjila već zbog jagnjetine, koja je glavno jelo na takvim skupovima...
Tipičan primer ulizivanja vlastima je da organizuješ ručak sa vrućim pečenjem za lokalne i šire predstavnike istih. Samo javiš telefonom: "Dođi da se ne ohladi" i odmah stižu mercedesi a svaki posao i svaki ugovor se bez problema sklapa za takvom trpezom...
Skup direktora ili privatnika koji sve probleme rešavaju za kafanskim stolom uz obavezno nanošenje teških telesnih povreda pečenom jagnjetu.
Pripadnici brigade se u javnosti prepoznaju po elipsastim otvorima koji se formiraju izmedju dugmadi na košulji.
- Vidi onog debelog vepra koliki mu je stomak .
- Jagnjeća brigada , vidi se .
Standardna srpska poslovna etika, dođeš mi - dođem ti. Rukovodioci društvenih firmi koji su po restoranima jeli na mufte, a koje je dovlačilo neko jače mudo. Bilo simbol prestiža u Slobino vreme.
Jeste da nam čorbica nije jeftina, ali paz`te - ovde je još Mira Marković dolazila sa sve jagnjećom brigadom!
Jagnjeca brigada je bio nezvanicni naziv za partijske funkcionere u bivsoj SFRJ.Naziv su dobili po pomoru jaganjaca koji se dogadjao svaki put kada idu da obilaze nesto,ili nekoga,po sluzbenoj duznosti,naravno!
Najpoznatija parola je bila:
"Vidoje jede jaganjce"!
(odnosila se na Vidoja Zarkovica,visokog partijskog funkcionera,koji je bio poznat po tamanjenju jaganjaca)
Popularni naziv za sopstveno društvo kad se kreće na neku roštiljijadu ili u neku dobru kafanu sa još boljom jagnjetinom.
-Okupi Jagnjeću brigadu idemo u Leskovac, počela roštiljijada!
