Lenčuga. Lik koji se trudi da mu dupe što manje puta vidi. Nema ni prihoda ni rashoda, a što je najvažnije ne mora ni da se cima da ustaje iz kreveta rano. Negde oko dva, pola tri, da ruča, uzme od keve novu paklicu cigareta, i vrati se u krevet. Da ne mora, ne bi išao ni da piša. Mrsko mu.
Jelte, kao što se elektron u kvantnoj fizici može naći u potencijalnoj jami, gde koristi minimum energije, tako se i on trudi da u sve uloži što manje napora, kako bi otaljao neku obavezu. Bilo da se radi o školi, sportu ili opštenju sa medenjakom na sve gleda sa nezadovoljstvom, i ima samo jedan cilj-da i to skine sa grbače.
Neuredan, čupav i bled, jer je svo Sunce koje je video na klipu sa Youtube-a, krmeljavih očiju pali komp i nastavlja gde je noćas stao. Sati neumitno prolaze, a on na to ni ne obraća pažnju, kao što kulira da mu se već par sati piša. Kad bešika već popusti, skoči do wc-a, olakša se, i ujedno iz kuhinje uzme nešto za večeru, nije još gladan, ali da ne ustaje dvaput.
Čak i kad mu ortaci predlože grad, a ćale ostavi ključeve kako bi ga bar jednom isterao iz kuće, predlaže drugu varijantu, blejanje na krovu uz vops i vinjau...a i vajrles hvata. Mrzovoljan, mršav i usporen, opijen konjićem razmišlja o svom životu, i kolotečini u kojoj se nalazi. Ipak, jebe mu se da bilo šta menja.
Jamaš, bacajući ranac s leđa: Ćale, stigao sam ja iz škole, daj nešto da se jede, da ne čekam kevu, al' daj ovamo u sobu!
Ćale: Ne može u sobu, petak je, da ručamo k'o ljudi! I ajde da mi pomogneš da postavimo sto, da iznenadimo jednom majku!
Jamaš: A daj ćale šta se tripuješ, nek' jede ona posle! Napravi mi dva sendviča, nemoj smarati!
Ćale: Sendviča? Pored ovakvog gulaša što sam napravio, 4 sam sata spremao! Polazi ovamo, i, ne pitah te, šta bi sa školom? Popravi li onog keca iz matematike?
Jamaš: Samo me smaraj i sa školom najbolje! Evo ti ovi tanjiri, ja ću samo malo da umočim!
Ćale: Čuješ li šta te pitam? Odgovaraj kad ti kažem!
Jamaš: Ma daaaj, popravljao sam, nisam popravio, imam još sledeću nedelju, opušteno! Znaš, nije ni škola sve u životu...
Ćale: Šakaeš? Pa vidiš kako se mi mučimo, a još smo nešto i završili, štaš ti kukavče? Ništa bre ne učiš, gledaj na šta ličiš? Ne mogu da te prepoznam više!
Jamaš: Ma ćale, učili smo ti mi iz fizike, ja sam ti jamaš, kao što elektron gleda da potroši što manje energije, tako i ja...
Ćale: Jamaš? Daću ja tebi jamaš po dupetu! A boli me uvo više, eno ti majke, nek' se ona bakće s tobom! Budeš li iš'o na polaganje, jama ti stvarno ne gine, srediću s ujakom da te zaposle u Lazarevcu, očiju mi!
