Prosta rečenica koju naše žene (naročito one malo starije) izgovaraju kada spaze vojnike. Iz (barem meni) nepoznatog razloga našim ženama proradi majčinski instinkt čim vide vojnu uniformu. Ovo se odnosi samo na obične prašinare, ne i na oficire. Razneže se u istoj meri koliko i kada vide bebu. I ne daj bože da tom vojniku nešto fali. I teško onome ko maltretira vojnike u njihovom prisustvu.
Kada sam služio vojsku u gardi, za godišnjicu Titove smrti moj vod je držao počasnu stražu u Kući Cveća. Na grob su dolazili uglavnom stariji ljudi da polože venac. Nije prošla nijedna gospođa, a da nam se nije barem nasmešila i potapšala nas po ramenu. Neki mlađi lik je došao i počeo da psuje grob i vređa Tita i nas koji smo stajali okolo. SVE, ALI APSOLUTNO SVE žene su skočile da nas brane i samo što mu nisu oči iskopale. I to samo nas, ne i pokojnika čiji su grob došle da obiđu.
I zamislite nas 30 koje su istovarili u 8 ujutru u full plavim uniformama, šapkama, sabljama i ostalim kerefekama ispred Kuće Cveća kako blejimo i čekamo da nas sprovede poručnik unutra. Neka baba se drala "Juuu deco ljubim vas kako ste mi lepi!!!", neka druga nam uporno davala jabuke koje je kupila na pijaci, a boga mi bilo je i mlađih snajki koje su se slikale sa nama i pitale da nas poljube u obraz (lepši deo tog dana). :)
