Naizgled, veoma brižna rečenica upučena kevi i ćaletu kad odu u Silbaš u selo, i onda moja brižna usta izgovaraju ovu rečenicu, sa prvim značenjem da se jako brinem da li će ćale po hiljadu i stoti put u svom životu odvozati tu preveliku rutu od 35 minuta, i kako jedva čekam da bezbržni stignu, a u stvari može da znači samo jedno, i naravno znači samo jedno, a to je, da sisatu Milenu oteram kući, da me ne zateknu na gomili, ko lavove u sezoni parenja.
Sine, mi odosmo, imaš ručka od juče, uzmi ugrej, a ako 'oćeš, imaš i mesa u zamirzivaču pa baci na roštilj malo.
Važi kevo, nemaš problema ništa! Ej, aj samo mi se javite kad stignete, ali obavezno kad krenete, vidiš kako je klizavo, pa da se ne brinem!
Ljubi ga majka! odosmo!
Važi! ......................................................Ej Milena, šta radiš? Moji otišli na selo, pa sam nešto mislio ako .... . .
