Pas i poštar.
Često se sreću. A samo jedan od njih se iskreno obraduje svakom novom susretu.
Opšte je poznato da se poštari plaše pasa, a sa druge strane psi obožavaju poštare. Posebno njihove torbe (u bezazlenim slučajevima), zatim pantalone, rukave, noge, ruke i sve čega se dohvate zubima u cilju održavanja istih u dobroj kondiciji. Poštarima ostaje da održavaju dobru kondiciju u bežanju ka kapiji, preskakanju komšijske ograde, penjanju na balkon, uz oluk i tome slično.Sa godinama i iskustvom, strah polako nestaje, ljubav počne da se uzvraća...
Penzionisani, a samim tim i preživeli poštari ne igraju šah sa ostalim penzionerima. Dresiraju raznorazne zveri, neki po cirkusima, neki iz hobija, neki iz navike.
- Od kako se komšija Živko poštar penzionisao, ne videh ga nigde!
- Prošle godine je ovde gostovao cirkus "Kolorado", sećaš se...e, od tad mu se gubi svaki trag!
