Odveć tradicionalna praksa ruralnog puča balkansko-dinarskih krajolika da izbegava sebe podvrgnuti zvaničnoj medicini izrodila je jedinstven sistem obračuna sa nevoljama tela i duše - jok terapiju.
U pitanju je stoicistički, pa i nihilistički pristup primenljiv na sve zdravstvene nepogodnosti. Lečenje je u suštini spiritualno iskustvo. Ono podrazumeva krajnju ravnodušnost; a pre svega urušavanje zdravlja nemarom, do trenutka kada bolest ili zloduh kapitulira i povuče se iz bića duboko uverenog u sopstvenu suprematiju, u strahotu terora svoje snage volje. Bića sasvim, sasvim rešenog da negira čak i samo postojanje ma kakvog problema.
- Milune, ne mogu te više slušati kako se gušiš celu noć, idi doktoru!
- Jok! Ne treba to meni. Nisu moji oci i đedovi pjehe prelazili Albanske gudure da bih ja trčao lekaru zbog neke upale. Zdrav sam k'o dren, ništa mi ne fali. Videćeš ti kad te zorom do'vatim...Kak'i bre doktori...JOK BRE!
