Besmislena kada je piješ sam. Kao da služi da se bolje započne dan, da se prevaziću nesuglasice, izvuče neka draga reč, dok smo još sanjivi, pa se reči ne stidimo. Da to je jutarnja, još uvek ne razmišljaš o problemima, ali sve ono što ti je drago je tu, na drugom kraju stočića, ili stolici do tebe. I ono kad se smejete, ma nebitno dal je dobro zašećerena, bitno da je ona tu, da pije jutarnju sa tobom. Da unosi vedrinu, kako u dan, tako i u srce. Ma besmislena je kad je piješ sam, razbuditi se možeš i hladnom vodom.
Samo su kod tebe ove boemske, usamljenicke, skoro pa Šobićevske, ko da ih iz samačkkog hostela skrajaš
ma kamo lepote da sam u samačkom hostelu, ovako mnogo ljudi oko mene, nikad sam, al uvek nekako usamljen :), a tek mi 19...
"Istinski usamljeno biće nije ono koje su napustili ljudi, već ono koje, okruženo ljudima, pati."
Emil Cioran
Surova realnost! Moraćeš da naučiš da se izboriš sa njom. I dobro je da to uradiš što pre.
Evo i ova definicija jutarnje kafe je dobra. Čitala sam ovog autora ranije, šteta sad retko piše.
Kad sam znao da si ti, Rambo...