Na filmu svetli primer romantičnog nastavka zajedničke noći.
Znate već kako to ide. Čika-Gir se budi go do pasa, nežno prelazi dlanom preko njenog zlatnog uvojka kose. Ona se lagano budi, rastavlja ekstra-volumen od trepavica, pa se duuugo gledaju netremice, on sočno celiva napućene sveže nakarminisane usne i onda izgovara emocionalni (njanjavi) panč-lajn tipa "Najslađa si ujutru" ili "Sveža poput ove ruže sa navlake za jorgan" i sl. Sledi tršenje, doručak i tužni rastanak. Ne nužno tim redosledom.
Elem, u realnosti profil jutarnjeg druženja odudara od ove nepatvorene idile. Jer, zorom nisi za romantiku. Ne, tvoj glas nije muževan, a nežan. A-a. Zvučiš kao anginozni Baš Čelik, ono pre nego što je izašao iz bureta. A oči... Zapekli krmeljavi prorezi na koje čkiljiš? Teško da mogu ponovo povezati dve aure srodnih duša.
Žvaka će ipak uspeti da izvadi stvar i poželi dobrodošlicu novom danu, zar ne? A? Jok more. Ipak je prošlo osam sati otkako ste i ti i draga prali zube, a pljuvačka se slabo luči noću, te jutarnji komunalni zadah povija mlado drveće i rastavlja zaljubljene. Poljubi u marginu face, obraz eventualno i to je to.
Dakle, u realnosti jutarnje maženje ima sasvim drugi oblik.
Mit srušen.
- Maco, 'bar jutar. Vidi šta imam ovde, heheh... Pravi je Zoranče, hehe...
- Muaaaah. Šta? A, to.. Pih, samo bi da se ubacuješ, a gde je maženje, pa poljubac?
- Aaa.. Dobro.. Da.. Cmooo.... Idi bre..
- U, lebac ti...
- A da se ipak okreneš, a?
- 'Ajde.. Polako samo, nova mi je pidžama.
- Samo ti knjavaj, dalje je moja briga. Idemo, Zoranče.
