Akteri ovakvih pokušaja izliva nežnosti su adolescenti (bez naznaka ka daljem psihičkom razvoju) koji, i dalje noseći kockaste rančeve sa Digimonima, upliću svoje daleko „zrele“ ličnosti u pokušaje emotivnih veza po uzoru na seks-simbole današnjice. Najčešće su u pitanju emotivne, „Hana-Montana-slatkiš“ klinke.
Navučene na šablone kao zečevi na kupus, dešava im se ljubav veličine Titanika koja, kao i pomenuti brod, tone jedne večeri kod druga iz razreda na rođusu tokom čaše Sangrije i masnih fota. Nakon očiglednog završetka večeri (šmeker je ubo), počinje pakao za našu junakinju koja smatra da će joj aktivnosti na JuTjubu izroniti Titanik koji će nastaviti plovidbu s mesta na kome je potonuo.
Ostavlja srcecepajuću poruku italik fontom nevešto odrađenim u Pejntu na Tjubu uz pozadinske urilke jednog od Georgijeva, sve upotpunjeno emo slikama dvoje klinaca koji se grle na kiši pertli vezanih u srce. Radi efektnosti, simploha je najčešća figura, dok u pokušajima rečenica ljubičastih slova koje lete na crnoj pozadini preovlađuju neizbežna srca (<3).
„sad kad sam te izgubila konachno znam shta je ljubaw!!! :-( <3“
„izvini pogreshila sam... sve bih dala da znash koliko se kajem... :-(„
„Izvini,pogresila sam...Ali spremna sam da ispravim gresku,jer,volim te.“
„I ova daljina,mi nije vazna jer ja,volim sto te volim znaj“
