Ako ne najstarije, onda sigurno jedno od najstarijih oldskul sleng poređenja kada je u pitanju stepen nečije navalentnosti. Možda i jedini vid nasrtljivosti koji ispunjava većinu uslova za kliničko kategorizovanje. Naime: zec je gladan pa navaljuje na kelerabu; jedan penzioner mora nekako dispuni mučne pauze 'međ Dnevnicima pa razdragano juriša na šaltere k'o nekad na Švabe 45' ( da, da - goloruk; prim.prev. ); gospodin Kosač i baba imaju neke račune još od ranije, dok jebenog Goluma i njegovo insistiranje na mrtvom prstenu uopšte neću ni da spominjem! S druge strane, pak, BLESAVOM je - kao što vrlo dobro znamo - neobično teško objasniti i predstaviti da nešto ne može i NEĆE biti te on, siromah, uporno i uporno udara glavom o zid, navaljuje i nasrće protiv svih zakona fizike, hemije i verovatnoće i ni jednog jedinog trenutka ne zastaje da se priupita od čega mu to jebeno krvari lobanja, a u vezi sa gorepomenutim zidom. Otud i gorepomenuta klinika.
Eventualno razumevanje javnosti za ponašanje subjekta inicira isključivo akutni sindrom zagorelosti III-eg stepena kod istog ( drka na sestru ( od tetke ); prim.prev.), u čijem slučaju ima i važnijih problemčića od jedne pišljive razbijene glave. Laku noć.
- Daj, sisu, daj sisu, daj sisu!
- Aman, Mihailo, što si navalio k'o blesav, otkinućeš mi ih...oh, nastavi...------------------------------------------------------------------------------------------------
- Majmune, što s' navalio k'o blesav na tu rakiju, znaš šta se dogodilo prošlog puta...
- Šta?------------------------------------------------------------------------------------------------
- Što?! Što?!?! Štooo?!?!?! ŠTO si se jebala sa njim kad znaš da sam 'teo da te ženim, kuuurvo prokletaaa?!
- A jebiga, dragi...On navalio k'o blesav a i ogroman mu je...
