Neopevani alkos. Od jutra do mraka je nakresan a od mraka do do jutra mortus. Poznaju ga svi kerovi lutalice iz kraja zato što mu nije strano da zakunta u nekoj jaruzi, pa ga onda oni tako komiranog zapišavaju dok se neki putnik namernik ne smiluje da ga odšlepa.
-Gospođo rekoše mi da je ovo vaš muž . . .
-Kuku, lele opet se narolj'o, stoka pijana, vo nad volovima. Jaaao tebi Živorade kad se probudiš, ne gine ti oklagija preko leđa. Savooo, donesi kofu vode sa bunara da razdanim ovu nesreću, jao meni sa ovom nakaradom, ko li me osudi na ovu mrcinu da mi je znati.
