Ako je verovati brižnim poznanicama sopstvene majke, ovo je osoba muškog roda koja je sladunjava u licu i ima manire kojima opčinjava iste te poznanice što su ga jednom prilikom videle, prepoznale i popričale sa njim o tome kako mu ide škola. Bez pogovora, vaspitan je lik, hoće uvek i svakom da se nađe i da mu pomogne.
Ne kurči se, nije podmukao i nikad ne odbija da igra "Čoveče, ne ljuti se" sa mlađom mu sestrom od strica. Umiljat i smiren, ali zna ponekad da plane kad mu dokurči činjenica da ga neko jebe u mozak bez razloga.
U slobodno vreme pomaže deci po komšiluku da prave herbarijum, radi im zadatke iz matiša, čita babi razloge Hose Migelovog ranjavanja i povod Manuelinog venčanja sa drugim, traži po netu skraćenice vezane za analizu krvi što mu je strina radila, kači zavese, igra šaha spenzosima a ne libi se ni da opiči fudbal sa decom između sedam i devet godina. Da bude samo golman. Duša.
Komšinica: Slavka, srela sam tvog malog juče u prodavnici. Kakav je k'o devojčica!
Keva: Moj Neca, ćerka mamina.
Ćale: Nemojte dete da mi preobraćate u pederčinu, krv će da legne!
