Nekad je bila dobra i jaka, svi su se ponosili i ložili na nju. Onaj ko je nije voleo, mrzeo je sam zato što nije mogao da bude sa njom i oseti njene draži. U nekim trenucima bila je i gruba, imala čvrstu ruku i nekontrolisane ispade, al' sve je to umela vešto da nadoknadi i pokaže veliku ljubav. Dopuštala je mnogo ali je ipak ona volela da vodi glavnu reč, kao i kod svake žene, mora da se zna ko traktor vozi a ko kapiju otvara.
- Video sam sinoć Bojanu, baš je propala. Vuče neki ceger sa hlebom i nekom litračom žestine. Raščupana, u kućnim papučama sa dogorelom cigaretom među zubima. A bila je bomba, koliko smo se samo tukli zbog nje? Sećam se, nisi mogao da izađeš uveče a da ne zaštekaš barem za jedno piće koje si hteo da joj kupiš i to samo ako ti ona dozvoli. Mrzela je tatine sinove, družila se sa sirotinjom a ona je bila obučena k'o vila iz narodne pesme. Imala je ujaka u Americi i strica u Libiji, pa joj pare nikada nisu bile problem. Eh, samo kad se setim...
- Da, da... bila je dobra k'o stara Jugoslavija. Čuo sam da sada živi sama, popičila se sa braćom i celom rodbinom. Živi u 30 kvadrata, pizdi na ceo komšiluk a i puno pije. Skoro se zakačila sa onim Izetom što se doselio u njenu zgradu pre dvadeset godina, kao hoće da joj uzme nekih 10 kvadrata u podrumu a ona tvrdi da joj je to deda ostavio. Ceo komšiluk je protiv nje, izgleda da će morati to da mu da. Šta ti je život?
